Autor ovog rada dr Miloš Gostiljac, odobrio objavu ovog teksta.
Medicinski rad objavljen na Kongresu pedijatrije 2014. godine sa Međunarodnim učešćem specifičnosti neotkrivenih dilema i tajni vezanih za mentalitet i bliska istorijska zbivanja zavređuju pažnju samom činjenicom o pokušaju analize stanja svesti adolescenta.
Prim. dr med Miloš Gostiljac, foto: Sokić Portal
Rad je imao zapaženu ulogu i skrenuo pažnju naročito u sferi
međunacionalnih odnosa, na šta ukazuje i preuzimanje rada u celosti od strane
hrvatskih, slovenačkih i italijanskih lekara.
Uvod: Pojave nacionalizma i šovinizma na malim
teritorijalnim prostorima na kojima žive malobrojni narodi međusobno
konfrontirani, predstavljaju podlogu pojava koje mogu eskalirati
u formi netrpeljivosti i sukoba. Nacionalizam ističe stalne
razlike između naroda, insistirajući na razlikama, zasnovanim na subjektivizmu,
samoljublju, nekritičnosti percepcije društvenih pojava.
Šovinizam pozicionira mržnju prema drugim etničkim,
kulturnim i nacionalnim grupama.
Cilj rada: Sagledavanje opšteg razmišljanja, percepcije
nacionalizma i šovinizma, kritičnosti i realnosti shvatanja ovih pojava kod
adolescenata, nakon međunacionalnih konflikata i ratova.
Materijal i metode : Anketno ispitivanje 250-oro adolescenata (7 pitanja) formulisanih da svojom projekcijom odgovora otkriju ubeđenja i dijametralnošću logično posledičnih zaključaka otkriju slabosti shvatanja.
Pitanja tipa:
„Šta su nacionalizam i šovinizam”- analiza shvatanja razlika
;
„Kako se najbolje brani svoja nacija”- projekcija odnosa
prema drugim nacijama;
„Pripadnike drugih nacija treba……”- uključivanje u društveno
ekonomski život;
„Da li smatrate da vašu naciju druge nacije”- doživljavanje
drugih;
„Kako gledate na parolu – Srbija Srbima”
„Kakav je Vaš odnos prema nacionalnoj istoriji”
Uzorak adolescenata su učenici IV godine srednjih škola,
različitog socijalnog porekla i mesta stanovanja.
Rezultati rada: Procenat ispitanika koji imaju izrazito loše
shvatanje razlika između nacionalizma i šovinizma je 31% ukupno
(32%adolescentkinja i 30%adolescenata od ukupnog broja polne distribucije).
Pitanje odbrane svoje nacije: otvorenim i liberalnim društvom
48%, vojskom i policijom 28%.
Pitanje kako se treba ponašati prema pripadnicima drugih
nacija: ravnopravno ih uključiti u tokove 57%, držati po strani i biti nepoverljiv
18%, proterati iz lokalne sredine 13%.
Pitanje o shvatanju drugih nacija: ostali narodi slabo
razumeju 54%, nemam odgovor 19% .
Pitanje o paroli „Srbija Srbima – ne vređa nikog i izraz je
istorijskih težnji 49%, šovinistička je i krajnje uvredljiva 4%,
Unutrašnji stav prema nacionalnoj istoriji : nacionalna
istorija je velika ponosna i snažna 57%, nacionalna istorija je uzrok naših
lažnih predstava 12%.
Nelogičnost odg ovora 10% (komparacija određenih pitanja
„sve im je mutno u glavi”).
Logika nacionalističko šovinističkih ubeđenja 28%, logični
odgovori na kombinacije pitanja. Zamagljenost percepcije nacionalne istorije
20%.
Zaključci:
Izrazito visok procenat (31%) odgovora na pitanje o razlikama u nacionalizmu i šovinizmu dat je odgovorima: „Šovinizam ne znači nepodnošenje drugih nacija” i „Nemam mišljenje“, govori u prilog činjenice nemanja elementarne percepcije ove problematike.
Kombinacija odgovora gde se tvrdi da se svoja nacija brani otvorenim društvom i ekonomijom, a istovremeno odg ovara da druge narode treba držati po strani ili proterati (10% ispitanika) govori u prilog nejasnih shvatanja po tipu „sve im je mutno u glavi”.
Logika negativizma po kojoj su dati odgovori da parola
„Srbija Srbima” ne vređa nikoga i nije šovinistička prati shvatanje istorije
kao velike isnažne (28%), mada postoji visok procenat (20%) onih sa drgačijom
percepcijom istorije.
Isprepletanost osećanja i stavova sa relativnom nerealnošću
je velika i nepoznata.
