Autor: Sokić Portal
Foto: stil-magazin.com
S obzirom na to da je trenutno period posta, pravo je vreme za konzumiranje medveđeg ili divljeg luka sremuša (Allium ursinum) koji zovu i “ubica otrova”.
Naime, nijedna biljka ne čisti tako dobro sistem za varenje i krv kao sremuš, zbog čega ga treba jesti što češće. U proleće je najdelotvorniji, predstavlja savršeni čistač krvi, žuči i jetre od toksina koji su se tokom zime nataložili u organizmu.
Ima izuzetno jako dejstvo na crevne parazite i sprečava infekcijske upale sluzokože creva. Snižava visok krvni pritisak, sprečava pojavu ateroskleroze, odnosno povoljno deluje na ceo kardiovaskularni sistem. Uz pomoć sremuša moguće je otkloniti glavobolju i nesanicu, olakšati disanje kod bronhitisa. Deluje antibakterijski, a pomaže da rane brže brže zarastaju.
Biohemičari tvrde da je sremuš čak zdraviji od belog luka, a zbog obilja alina koji se pod uticajem kiseonika pretvara u alicin, divlji luk podmlađuje krvne sudove i čini ih elastičnim. Sremuš je bogat i etarskim uljima, vrednim mineralnim solima, šećerom, vitaminom C, karotenom. Sremuš se od davnina smatra izuzetno lekovitim, a čuveni nemački travar i sveštenik Johan Kincle je posebno isticao njegovu vrednost, naglašavajući da bi ljudi bili potpuno zdravi kada bi ga redovno jeli. Mladi listovi puni vitamina predstavljaju savršenu kombinaciju sa zelenom salatom, a mogu da se koriste i kao dodatak supama i sosovima.
Međutim, sa branjem listova prestaje se čim biljka počne da cveta, ali se zato lukovice skupljaju u letnjim i jesenjim mesecima i služe za spravljanje različitih lekovitih preparata.
Kod branja listova sremuša i vađenja lukovica treba biti oprezan, zato što je po izgledu sličan mrazovcu, đurđevku i čemeriki.
Jedini i možda najsigurniji način da ih razlikujete je miris. Naime, lišće sremuša (medveđeg luka) – eliptični listovi zašiljenog vrha, intenzivne zelene boje koji se pri dnu sužavaju u dugu peteljku i najčešće ih ima dva ili tri, za razliku od lišća otrovnog đurđevka (koji je takođe sličan sremušu) i mrazovca, miriše na beli luk. Još jedna važna razlika između sremuša i mrazovca jeste to što on raste u vlažnim šumama (posebno bukovim) tokom aprila i maja, dok mrazovac raste na livadama i pašnjacima u septembru. Takođe, možete ih razlikovati i po boji cveta – mrazovac ima ljubičaste cvetove, a sremuš bele.
Sremuš, koji je izuzetan antioksidans, koristi se i kao začin, a poznata su i njegova lekovita dejstva kod upala želuca, bešike, dermatoloških oboljenja. Oni koji ga konzumiraju mogu izbeći i srčani udar. Za potpuni oporavak organizma i zdrav izgled, potrebno je svakodnevno konzumiranje listova ove biljke u trajanju od dve do tri nedelje. Zanimljivo je da je karakteristični miris poput onog koji ima beli luk kod sremuša prisutan samo dok se jede.