Autor: Sokić Portal
Ilustracija: pexels.com
Hodam sokakom do svoje rodne kuće,
budi se sve…
priroda,
ljudi…
A tu, pored…
čivutski vrt…
Miris onog proleća…
I sreća…
I muzika.
Ti znaš.
Znam i ja…
I Balašević je znao…
I nisam kročila u taj Čivutski vrt
da ne bih nosila kletvu,
da je ne bih ostavila sedmom kolenu…
A sve zbog jednog djurdjevka koji uvek raste
tu gde ne bi trebalo…
U tišini.
U senci.
Tuđoj…
A osećam miris onog proleća.