Autor: Olgica Milović Lazović, dečiji pesnik
Foto: Olgica Milović Lazović
U oazu iz mog detinjstva smeštenu u vrtić “Čarobni svet”, u kome je priroda čista, a ljubav i duhovnost prisutni, dolaze divlje i domaće životinje da se žale na istrebljenje i zagađenje prirode i još mnogo toga što je donela nebiga čoveka za sveopšti opstanak na našoj planeti.
Ovo su njihove nemušte, a glasne besede.
Uloge da progovore uzela su deca iz vrtića.
Takav čarobni svet dočaran maštomdeluje poput bajke ili kkavih ispisanih basni koje je najavio vidoviti Dositej Obradović.
Oni na neki način ulaze u realnu bajku, u svet koji osećaki kao prirodan, a priroda se ne može prevariti, niti popraviti.
Tu je čovek počinio veliki greh, jer nije razumeo da se od prirode mora samo učiti.
Otuda ovo pevanje svojom formom i toplijom rimom, ima dubok smisao kao poetsko-scenska igra.
A igrom se može kod najmlađih i ne samo kod njih stići do novih saznanja i promene svesti.
Ostaje pitanje, koliko je društvena zajednica spremna da se suoči sa stvarnošću.
Poezija još može, znači, ima nade…
Knjiga “Priče iz Čarobnog sveta”, namenjena je deci i omladini, a sve poruke, upućene su odraslima uz opštu poruku:
“Za sva živa bića na ovome svetu,
želimo čarobno čistu planetu!”
I molbu da od pasivnih posmatrača postanemo aktivni učesnici u očuvanju životne sredine.
“Priče iz Čarobnog sveta”
(kratak sadržaj – scenska igra u kojoj će nastupiti deca “Mali Čarobnjaci”)
SKUP ŽIVOTINJA OTVARA SOVA:
Od mene se očekuju
pametne i mudre reči,
kako zagađenje planete
Zemlje da se spreči.
Kako ljude da vratimo,
opustelom našem selu
i sprečimo u Srbiji
ljudsku kugu, kugu belu.
Svako od vas danas će
svoj doprinos dati,
uz blagoslov sa Neba
da nas sreća prati.
SOKO PORUČUJE:
Nekada sam bio slavan,
koristio oštro oko,
sa junacima se družio,
ja ponosna ptica soko!
Sada oči koristim
za sportove ne tako skuper,
na visini neba,
prebrojavam ozonske rupe.
Moleći se Stvoritelju
za ove planete spas,
dok me povremeno na visini,
zapljusne aviogas.
Gasovi i zagađenja
ispostavljaju račune skupe,
ako ne smanjimo
i ne zakrpimo ozonske rupe.
Zato protiv zagađenja
i istrebljenja, dižem glas,
u ime prirodne ravnoteže
zaštitite i nas i vas!
ORAO IZJAVLJUJE:
Evo me, stižem izdaleka, ranjene duše orao,
da preletim do vas sedam gora sam morao.
Ostaio sam ispod litice, u gnezdu, orliće same,
lovci su izgleda krivi što su ostali bez mame.
Kada sam u blizini na zemlju sleteo,
na otpatke i razbacano đubre sam naleteo.
Zašto ga ne očistite ljudi, zar ga ne vidite?
Kako se sopstvenog đubreta ne stidite?
FAZAN ZAKLJUČUJE:
Sva sreća što postoji
ograničenje lova.
Očekujemo za naš opstanak
i vremena sasvim nova.
Vreme je da spas ptica
bude ozbiljna tema,
pre zaključka na kraju: – Ptica više nema.
RODA OBEĆAVA:
Otvorićemo agenciju pod imenom “Beba”,
jer rađanje u srbiji podstaknuti treba.
Na vratima agencije parola će da stoji:
– Neka pristupi svako ko se braka ne boji,
ko porodicu i decu iznad svega voli.
KRTICA IZNOSI SKUPU ŽIVOTINJA:
Ne smeta mi ispod zemlje
kućni nered, niti vlaga,
zemlja nam je zatrovana,
otrovi su stigli ispred našeg praga.
VUK SE NUDI:
Ako se slažete,
mogu ljudima da pripretim,
isprepadam nevaljale
i zbog stanja prirode osvetim.
Da zarežim opako,
na te face iste
i nateram, konačno,
da prirodu očiste.
LIJA NEVOLJNO PRIZNAJE:
Želim sela da ožive
i rešim se kazne,
da uzalud obilazim
kokošinjce prazne.
ŽABAC PORUČUJE:
Skočio sam iz vode,
skliznuo sam se i nazad sledteo,
na plastične flaše
i kese sam naleteo.
Velika sramota
za savremen ljudski rod,
sagnite glave grešnici
i gledajte direktno u pod.
Ostanite tako bar
do sledećeg jutra,
i dobro razmislite
kako ćemo živeti sutra.
Kreketaću glasno o tome,
ceo svet neka me sluša,
ući ću vam u glavu,
uporan sam ja, žabac – kreketuša.
JAZAVAC SE ŽALI:
Bacaju na useve razne
otrove i pesticide,
kao da propast prirode
i svoju propast ne vide.
Odgovaraču za krađu žita
i neka tako bude,
alu treba osuditi
za zagađenje zemljišta – ljude.
Neka se opamete
i shvate od ovog dana,
da nam je poterbna
zdrava organska hrana.
SLAVUJ VRAĆA NADU U LEPŠU BUDUĆNOST:
Ne očekujte od mene
pesme tugovanke,
slavuji su zaduženi
za vesele pesme i igranke.
Tužne predstave
da gledam ne mogu i neću,
pesmom svojom želim
da donosim sreću.
Glas najlepši, deco,
šalju mi anđeli sa neba,
uz poruku da u skladu sa prirodom
proživeti život treba.
GAVRAN GAKA PRIZNAJE:
Da me laka hrana
ka ljudima ne mami,
povukao bih se od njih,
pa nek žive sami.
Potrošačko društvo
savremeni materijalni svet,
novac uglavnom dobija
odličnu ocenu – pet.
Ali priroda majka
daje ocenu nula!
nadam se da je ovo
savremena populacija čula.
GOLUB PISMONOŠA PORUČUJE:
Kada bi i nerazumni ljudi
posmatrali našu planetu s neba,
videli bi besmislenost
podela granica i da složno
U MIRU ŽIVETI TREBA.
Kralj životinja lav u pismu poručuje:
Stvoritelj kosmosa
postavio je baš sve kako treba,
opametite se, ljudi,
ne tražite preko pogače hleba.
PETAO OPOMINJE:
Važno je das e ubuduće održi
voća, povrća i domaćih životinja vrsta,
da damo doprinos u tome,
naša je želja veoma čvrsta.
Da se ne pokajemo i zažalimo
svi skupa jednog dana,
kada nam bude servirana
bez ukusa i mirisa, modifikovana hrana.
KOKA KVOČKA SE ŽALI:
Da postanem kvočka majka,
za sada je samo bajka.
Ostaje mi da se molim,
da doživim, sve što volim.
GUSKA IZJAVLJUJE OPTIMISTIČNO:
Polako ali sigurno,
ljudi se prirodi vraćaju,
da njihovi potomci, dug
potrošačkom društvu ne plaćaju.
Još samo malo i selo će oživeti
na našu sreću,
do tada preporučujem perjane jastuke
i želim porodicu veću.
ĆURKA MOLI:
Izmislite bolje dane,
od ovih mi je strašno muka,
progutaću i neku laž,
jer sam ja, ipak, ćurka.
Neka mi neko kaže
da će sutra biti bolje,
jer za život bilo kakav,
treba imati snage i volje.
OVAN SE ŽALI I PRETI:
Kamo sreće da se današnja deca
sa životinjama igraju i više druže,
da su manje uz računare,
društvenim mrežama
da manje robuju i služe.
naoštriću, zbog toga, svoje rogove,
i pripretiti svima – akos e ljudi u seli ne vrate,
kunem se, bocnuću nekoga sa njima.
KRAVA IZJAVLJUJE:
Budite sigurni, ljudi iz grada,
shvatićete to jednog dana,
da je za zdrav život potrebna
i zdrava seoska hrana.
Kad pasemo na livadi,
svima nam je hrana zdrava,
priroda vas majka čeka
i Šarulja, vaša krava.
DOMAĆIH ŽIVOTINJA NE MOGU DA VERUJU:
Bili smo u parku,
kako bi nas deca upoznala,
ali, nažalost, mnoga od njih,
nisu nas ni prepoznala.
MAČE CICA SE ŽALI:
Šta je s vama ljudi,
treba da se stidite,
tehnika vam glavno društvo,
životinje ne vidite.
Sad ko starnci živimo,
jedni pored drugih.
Za to vreme svi krivimo,
kriv je neko drugi.
Čujete li kako predem,
društvo tražim, danima,
u prirodu decu zovem,
igrati se želim s’ njima.
Prosudite, al’ realno,
zašto mi se stalnoplače,
postalo sam usamljeno,
napušteno malo mače.
STARA SOVA IZJAVLJUJE:
Nastupilo je novo vreme,
i stigla su pokolenja nova,
razmaženo neko seme,
ne snalazim se više kao sova.
Deca su postala roditelji,
roditelji postadoše deca,
verujte, tako nije bilo,
otkada je Sunca i Meseca.
Zatos e povlačim u šumu,
ja stara mudrica sova,
sve dok ne izluduje razmažena generacija ova.
(I još 30. pesmica za razbibrigu.)
ZBOR ČAČANSKIH RODA ZAKLJUČUJE:
Omladinu ljudsku zapitati treba,
šta to fali njima ispod ovog neba.
Zašto žive sebično, da li je to zdravo,
da ne rode novi život, imaju li pravo?
Čemu li tahajka besmislena vodi,
pa i njih je neko morao da rodi.
I još što-šta na zboru reći bi se htelo,
al’ pređimo bar mi sa reči na delo.
I našoj je vrsti brojno stanje na ivici,
neka se svako posveti svojoj porodici.
Ali da širi ljubav, svako od nas treba,
jer možemo nestati ispod ovog neba.
Što zborimo pored Čačka, verujte da treba,
tu nam reči dolaze od Stvoritelja sa neba.
Usred male Svete gore i duhovnog mira,
uz blagoslov monaštva iz čačanskih manastira.
Opomena
Zagadiše zemlji – telo,
vazuh, dušu zatrovaše.
Voda naša krv što teče,
da l’ se ljudi Boga plaše.
Od postanka što se gradi,
obrušiše za sto leta,
svojim delom podstičući,
kraj života, propast sveta.
Opominjem, svi da znaju,
da su treptaj u beskraju.
Prolaznici bez dozvole,
stvoreno da sruše,
postaćemo prognane,
izgubljene duše.
Gostujući na planeti,
ko to sebi dade pravo,
da razapne majku zemlju
i ne živi na njoj zdravo.
Oslušnimo zov prirode,
sa krsta se majka čuje.
Spasite me još sam živa,
Bog će da vas pomiluje.
Može doći strašno doba,
i potomstvo naše plati
kad Stvoritelj najzad krene,
porušeni sklad da vrati.
Udružimo um i snagu,
poslušajmo mudre reči,
nek budućnost bude motiv,
propast Zemlje da se spreči.
Ovo su samo delovi nekolicine od 140 pesama, koje autorka nazva Čarobnice.
Knjigu možete nabaviti od autora, a sve informacije možete dobiti na telefon: 069/3371244
ili putem email-a: [email protected]
Pesnikova poruka:
Dovoljno je da svi učinimo samo po jedan korak u naporu da podstaknemo i vratimo našu decu prirodi,
zdravom načinu života, čitanju knjiga i kulturi uopšte. Svoj korak učinila sam ovom knjigom. Sledite me…
Još jedan savet za roditelje:
– Ne kupujte deci baš svaku igračku i igricu podstičući tako agresivnost i otuđenje od prirode.
Kupujte i čitajte deci knjige, podstaknite njihovu radoznalost, znanje i kulturu.
Pročitajte “Priče iz Čarobnog sveta”.
Olgica Milović Lazović