Autor: Prim. dr med Miloš Gostiljac, specijalista pedijatar
1. Navike dece u ishrani,neadekvatno pozicioniranje: Preskakanje obroka: doručak 44%, ručak 18%, večera 33%; neobedovanje sa roditeljima 33%
2. Obroci van kuće: 33% adolescenata;međuobroci (25-33%) u formi grickalica, sokova i hleba “obogaćenog” šećerom.
3. Osnovne vrste hleba: pšenični i ražani hleb i pecivo, hleb i pecivo od hibrida brašna raži i pšenice, mešane vrste (kukuruzni,heljdin hleb,mešani hleb,mešano pecivo,spe cijalne vrste hleba)
4. Specijalne vrste hleba i peciva. Dodaci biljnog i mineralnog porekla u cilju promene hranljive vrednosti i povećanja zdravlja ljudi (faktori koji pospešuju eliminaciju toksičnih metabolita,povoljno deluju na imunološki aspekt Zn,Mg,..,sadrže povećane vrednosti pojedinih vitamina,vlaknastih materija koje utiču na bolju probavu peristaltiku i smanjuju pojavu malignih obolenja)
5. Konzumiranjem belog hleba ne unosi se dovoljna količina vitamina B, E, dijetetskih vlakana,minerala-gvožđa,cinka,različitih belančevina. Dodaci aditiva štete organizmu-naročito deci u rastu i razvoju.
6. Fundament(osnova)piramide ishrane obuhvata hleb, pirinač, brašno, kvalitetne testenine, krompir. Ove namirnice treba konzumirati kao osnovne,na vrhu piramide su namirnice koje treba retko konzumirati i minimalno: ulja, masti, slatkiši.
7. Uloga voća u ishrani: Visok nivo vitamina (C,B1,B2,niacin), beta karotena i mine rala (kalium, magnezium), prisustvo lako svarljivih ugljenih hidrata (saharoza, glukoza, fruktoza), nizak nivo masti i proteina, obilje vlakana i organskih kiselina.
8. Uloga voća u prevenciji zdravlja: Tretman i prevencija zatvora (opstipacije), regulacija telesne težine, podsticanje diureze, hipoproteinska dijeta, stimulacija resorpcije mikroelemenata („sokovi”), smanjenje holesterola u krvi, antioksidativna svojstva, prebiotički efekat.
9. Bolesti novog doba kod dece: gojaznost,depresija,uživanje psihoaktivnih supstanci i alkohola,poremećaj pažnje, nasilničko ponašanje. Postojanje veze sa faktorima spoljašnje sredine i poligenskim nasleđivanjem. Gojaznost dece je eksplozija „savremenog” života i ogledalo navika.
10. Hronične bolesti kao izraz gojaznosti i nepravilne ishrane: astma, povišen krvni pritisak, neurološki poremećaji,koštano mišićna problematika, hormonski poremećaji (naročito ženskog pola), psihološko-psihijatrijska problematika, autoimuna obolevanja.
11. Epigenetski aspekt nasleđa podrazumeva činjenicu da se ne nasleđuju karakteristike tipa spoljašnjeg izgleda,već i sklonosti predaka u ishrani,samim tim i u obolevanju.Proizašle činjenice iz ovakvog pristupa posebno naglašavaju promenu ponašanja u ishrani i unosu onih tipova namirnica ( pa i hleba) koji imitiraju obrazac prošlosti( na primer- nove vrsta žitarica su genetski modifikovane i postavlja se pitanje prilagodljivosti ljudskog organizma)
12. Nove vrste pojava od ranije poznatih bolesti, na primer Celiakia (Novak Đoković) predstavlja nepodnošenje pšeničnog brašna,različitog ispoljavanja (oko 40% ljudi i ne zna da je ima). Promena ekspresije kliničke slike u poslednjem veku se pripisu je genskoj modifikaciji pšenice.
13. Ishrana mesom koncentratom hranjenih životinja predstavlja svojevrsnu provokaciju imunološkog sistema jer se probijaju gornje granice biloške logike rasta životina za ljudsku ishranu (na primer: kokoška je 2 kg za godinu dana ,u forsiranoj ishrani je 3 kg za 2 meseca). Posledice se ispoljavaju u rastu i razvoju dece.
14. Aspekti “dozvoljenih “nivoa toksičnih supstanci relativno nepreciznim kriterijuma međunarodnih oznaka za toksičnost (“grupacije E oznaka”), provociraju imuno loški sistem kao antigeni sa kojima se organizam susreće. Sve namirnice za ljudsku ishranu potpadaju pod stepen potencijalnog rizika (kod nas je ta imitacija, kao primer – pojedini sokovi su imali uputstvo na boci: „odrasla osoba ne sme popiti više od 2,5 litara dnevno”). Nepoznanice u toj sferi su i izraz ne preciznosti struke i zloupotreba.
15. Nedovoljan unos različitih komponenti ishrane (na primer E vitamina, esencijalnih aminokiselina, antioksidanasa, mikroelemenata) mogu otežati funkcionisanje različi tih enzima i kofaktora neophodnih za metaboličke transformacije materije što mo že rezultirati različitim obolevanjima.