Autor: Prim. dr med Miloš Gostiljac, specijalista pedijatar
Foto: pixabay
Razlivenost davnina posustalog postojanja, raširenih u sudbinama.
Odlasci u nesagledivoj neizvesnosti lažne moći i sjaja, dalekog sveta.
Mladost prohujalog bljeska i zaboravljenih roditelja što na pragu stoje.
Bezbroj puta avioni uzleću, makar u mislima tamo i natrag.
Sidnej, Melburn ili Njujork blještavilom iskri, leptira noćnog let.
Potražena, a nenađena sreća u sjaju drugih, prividu moći.
Srce polako krvari i pati za prašnjavim danima detinjstva i
razbarušenim kosama nedozrelih trčanja u roditeljskom dvorištu.
Samo žbunovi već osušenog i nezalivenog cveća u dvorištima ostadoše.
Kapije škripnu otvarajući se pod tromim koracima.
To sede vlasi dolazećih lutalica tragaju za korenjem svog praha.
Usnula sećanja na pokrov zaspalih roditelja i oltare prošlih godina.
Dok sveće gasnu i kandila tamjanom zamirišu setivši se na bosonoge dane
što ih više nema, gorčine prazne duše i razapetosti lutanja bolom zvone
na zvonicima nedodirljivosti nadanja i sjaja, dok starih roditeljskih
ruku nema više, da toplinu ozare deci svojoj odlutaloj za srećom.
Opet avioni bruje kroz okeanski vazduh nestavarnih daljina
vraćajući patnju već osedelih lutalica njihovih izdanaka,
u mirise lipa i jorgovana, kamelija i narcisa što ih u kosi nosaše za patnjom
nevidljivih titraja duše i koracima što pokušavaju vreme vratiti.
Ustani tugo nevidljiva i zasjaj u seti ,oplemeni sećanja svih nas,
spoznajom večnih plamenova u potrazi za zvucima,
u potrazi za topotom što nesta u ravnicama večnim
dok prostranstva sreću u prah pretvaraju i talasima sećanja dozivaju.